Паганство, односно паганин(лат. paganus -фармер,сељак) је била ознака, односно реч која је означавала сељака, руралног типа који је обично важио за необразованог, непросвећеног човека у римској држави. Носиоци културе у римској империји су били градови као и раније полиси(1) у античким грчким државама док су села важила углавном за непросвећена места(2) у којима је владао сујевреје и незнање што ће бити повод, касније доласком Хришћанства када постаје главна религија Римске империје, да се људи, односно стара веровања и култови из прехришћанске ере назову паганима, паганским верама, јер су се та стара веровања задржавала у руралним подручјима, селима. Оно што је битно за нас у овој причи је да су градови били и они требају и данас бити носиоци културних дешавања и интелигенције, не потцуњујући значај села и његов огроман допринос, као што је одувек било од памтивека. Ако град није место сабирања духовне интелигенције, културе и свега оног што чини култура, од образовања до музике и стваралаштва, ако град постане "рурално", паганско сметлиште у оном најгрђем смислу како су га Латини сматрали и доживљавали, онда следи једна духовна пропаст и катаклизма како граду тако и селу, односно читавом региону, држави. Ко жели да види тај сценарио, а он се већ одвија пред нашим очима у задњих двадесет и пет година?! Град би, дакле, требао бити престоница културе, а не седиште рустичних, руралних "умотворина". Коме требају некултурни рустични градови у Србији, рустична омладина, необразована, некултурна, неваспитана?! Нама самима или неком са стране?! Градови требају бити носиоци светлости и као лученошна бакља ширити ту светлост обоготворујући и рурална насеља око ње, ширећи божанску светлост истине и стваралаштва. Култура јесте Божанска светлост, некултура је њена супротност, разарујућа енергија пакла.
Какве ова прича има везе са нама и оним што се са нама дешава? Деценијама се култура у нашим градовима обезвређивала и још увек се обезвређује(3), а тај тренд је нагло почео да се шири деведесетих година прошлог века док је кулминирао у двехиљадитим годинама овог века. Једна накарадна, кримогена, култура обучена у народно рухо(мада та култура нема ничег заједничког са народном културом), култура која се често облачи у хаљине патриотизма(мада, исто тако, нема никакве везе са патриотизмом, јер нема патриотизма без културе), та антикултура испуњује ваздух ових пространстава и ваздух душа наше омладине, остављајући разарајућу пустош неморала и декаденције и духовне јаловости и тупости. Да ли се тај сценарио одвија по директиви "некога" са стране или је то само след и наслеђе околности рођене у прошлости и плод наше неодговорности, тек велики напор треба да се уложи у враћање оних вредности, хришћанских вредности, које и јесу ТА вредност, враћање себи у оном најздравијем смислу и надаље развијање тих вредности и културе јер Богоподобност не трпи статичност. Градови су постали рурална, "паганска" места, на жалост и уместо звезда путеводиља постала црне рупе прождираче. Можда је све ово у ствари и наслеђе оног бившег режима који је развијао културу избацујући оно што и јесте култура из ње, избацујући Бога, Христа(4), па је потребно доста времена и рада поставити ствари на своја места. Радећи на развијању "полиса", односно културе, која опет треба почети да се развија у нашим малим црквама, породицама, ми радимо на развијању себе самих, будућности за наше потомке, уграђујући себе у вечност. Градови једноставно морају постати духовни носиоци образовања, једне здраве креативности, музике, стваралаштва јер је тако од вајкада и историја нам показује да где год је долазило до пада културе долазило је и до пада читавих држава и народа. Развијање културе је једноставно једна цивилизацијска тековина и потврда цивилизованости(5).
Развијамо културу и стваралаштво, потврђујмо да смо синови Светлости!
КУЛТУРА ДА, НЕКУЛТУРА НЕ !
1. Грч: πόλις , литерарно, град у Грчкој, такође означава град -државу у античкој Грчкој. Полиси су настајали уједињавањем сеоских заједница или мањих градова око једног усправног, привредног и културног средишта.
2. Што не значи да села треба таква да остану или да јесу сва таква, да неко не схвати погрешно. Велики број мислилаца, научника, песника, Теолога, Светитеља па и већина нашег народа јесте са села. Овде говоримо о једном обезвређивању једног народа, који се обезврешује тако када му се духовни центри, градови, претворе центре антикултуре и антикултурних дешавања.
3. Комунисти су после другог светског рата углавном стрељали водећу интелектуалну елиту и препуштали "духовно" руковођење "руралној" необразованој и непросвећеној и осветољубивој "елити" да у новонасталом духу креира културне "вредности".
4.Хришћанска култура
јесте ТА култура, односно култура над културама, култура заборављеног Адамовог врта, култура новог човека, новог века, новог Адама, васкрслог, смртопобеђујућег Логоса и Сина Божијег Исуса Христа. Култура вечне оваплоћујуће Светлости и прослава стваралаштва и живота.
5. Лат. civis- град или градња.
Какве ова прича има везе са нама и оним што се са нама дешава? Деценијама се култура у нашим градовима обезвређивала и још увек се обезвређује(3), а тај тренд је нагло почео да се шири деведесетих година прошлог века док је кулминирао у двехиљадитим годинама овог века. Једна накарадна, кримогена, култура обучена у народно рухо(мада та култура нема ничег заједничког са народном културом), култура која се често облачи у хаљине патриотизма(мада, исто тако, нема никакве везе са патриотизмом, јер нема патриотизма без културе), та антикултура испуњује ваздух ових пространстава и ваздух душа наше омладине, остављајући разарајућу пустош неморала и декаденције и духовне јаловости и тупости. Да ли се тај сценарио одвија по директиви "некога" са стране или је то само след и наслеђе околности рођене у прошлости и плод наше неодговорности, тек велики напор треба да се уложи у враћање оних вредности, хришћанских вредности, које и јесу ТА вредност, враћање себи у оном најздравијем смислу и надаље развијање тих вредности и културе јер Богоподобност не трпи статичност. Градови су постали рурална, "паганска" места, на жалост и уместо звезда путеводиља постала црне рупе прождираче. Можда је све ово у ствари и наслеђе оног бившег режима који је развијао културу избацујући оно што и јесте култура из ње, избацујући Бога, Христа(4), па је потребно доста времена и рада поставити ствари на своја места. Радећи на развијању "полиса", односно културе, која опет треба почети да се развија у нашим малим црквама, породицама, ми радимо на развијању себе самих, будућности за наше потомке, уграђујући себе у вечност. Градови једноставно морају постати духовни носиоци образовања, једне здраве креативности, музике, стваралаштва јер је тако од вајкада и историја нам показује да где год је долазило до пада културе долазило је и до пада читавих држава и народа. Развијање културе је једноставно једна цивилизацијска тековина и потврда цивилизованости(5).
Развијамо културу и стваралаштво, потврђујмо да смо синови Светлости!
КУЛТУРА ДА, НЕКУЛТУРА НЕ !
1. Грч: πόλις , литерарно, град у Грчкој, такође означава град -државу у античкој Грчкој. Полиси су настајали уједињавањем сеоских заједница или мањих градова око једног усправног, привредног и културног средишта.
2. Што не значи да села треба таква да остану или да јесу сва таква, да неко не схвати погрешно. Велики број мислилаца, научника, песника, Теолога, Светитеља па и већина нашег народа јесте са села. Овде говоримо о једном обезвређивању једног народа, који се обезврешује тако када му се духовни центри, градови, претворе центре антикултуре и антикултурних дешавања.
3. Комунисти су после другог светског рата углавном стрељали водећу интелектуалну елиту и препуштали "духовно" руковођење "руралној" необразованој и непросвећеној и осветољубивој "елити" да у новонасталом духу креира културне "вредности".
4.Хришћанска култура
5. Лат. civis- град или градња.
